Азбука веры » Библија » По Луки » гл.7-15

По Луки, Главы 7-15

Толкования

Толкования главы

7:1

см.:Мф.8:5;

7:2

7:3

7:4

7:5

7:6

7:7

7:8

7:9

7:10

7:11

7:12

7:13

7:14

7:15

7:16

см.:Лк.1:68;Ин.6:14;

7:17

7:18

см.:Мф.11:2;

7:19

см.:Быт.49:10;Ис.35:4;Дан.9:24;Ин.6:14;

7:20

7:21

7:22

см.:Пс.145:8;Ис.29:18;Ис.35:5;Ис.42:7;Ис.61:1;Мф.11:5;Лк.4:18;

7:23

см.:Ис.8:14;Мф.11:6;1Пет.2:8;

7:24

7:25

7:26

7:27

см.:Мал.3:1;Мф.11:10;Мк.1:2;

см.:Мф.11:11;

см.:Мф.21:31;

см.:Деян.20:27;

см.:Мф.11:16;

7:32

7:33

7:34

7:35

7:36

7:37

см.:Мф.26:7;Мк.14:3;Ин.11:2;Ин.12:3;

7:38

7:39

см.:Лк.15:2;

7:40

7:41

7:42

7:43

7:44

7:45

7:46

7:47

7:48

7:49

7:50

Поглавље 15

15:1

15:2

15:3

15:4

см.:Мф.18:12;

15:5

15:6

15:7

15:8

15:9

15:10

15:11

15:12

15:13

15:14

15:15

15:16

15:17

15:18

15:19

15:20

15:21

15:22

15:23

15:24

см.:Еф.2:1;Еф.5:14;Кол.2:13;Откр.3:1;

15:25

15:26

15:27

15:28

15:29

15:30

15:31

15:32

Сербский

Языки

А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.

У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.

А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.

А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;

Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.

А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;

Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.

А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.

И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.

И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.

Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.

И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.

И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.

И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.

И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.

И јавише Јовану ученици његови за све ово.

И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?

А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.

И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.

И благо ономе који се не саблазни о мене.

А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?

Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;

Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.

Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.

И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;

А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.

А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?

Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.

Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;

Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.

И оправдаше премудрост сва деца њена.

Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:

И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;

И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.

А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.

И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.

А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.

А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.

А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.

И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.

Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.

Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.

Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.

А њој рече: Опраштају ти се греси.

И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?

А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.

И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

А Он им каза причу ову говорећи:

Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

И рече: Један човек имаше два сина,

И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.