А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;

Зато и ие сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и учини.

А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.

И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.

И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.

И видјевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!

И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани!

И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој.

И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.

И јавише Јовану ученици његови за све ово.

И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?

Дошавши пак ти људи к њему рекоше: Јован Крститељ посла нас теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?

А у тај час он исцијели многе од болести, и од рана и од злих духова, и многима слијепим дарова вид.

И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповиједа јеванђеље;

И блажен је онај који се не саблазни о мене.

А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: (та сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља вјетар?

Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка.

Ово је онај за кога је писано: Ево, ја шаљем анђела својега пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.

Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њега.

И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се крштењем Јовановим;

А фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њега.

(А Господ рече): С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични?

Слични су дјеци што сједе на тргу и довикују једни другима говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.

Јер је дошао Јован Крститељ који хљеба не једе нити вина пије, а ви говорите: Демон је у њему.

Дошао је Син Човјечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

И би оправдана премудрост од све дјеце њезине.

Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, сједе за трпезу.

И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.

И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.

А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.

И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи.

А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет.

А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?

А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.

И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.

Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге.

Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.

Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.

А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?

А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.

А приближаваху му се сви цариници и грјешници да га чују.

А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.

А он им каза причу ову говорећи:

Који човјек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се,

И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену.

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем.

Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свјетиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе?

И нашавши сазове пријатељице и сусјетке, говорећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих.

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грјешника који се каје.

И рече: Човјек неки имађаше два сина,

И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.

И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.

А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.

И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.

И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.

А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!

Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби,

И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.

И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.

А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.

А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.

И дозвавши једнога од слугу питаше: (та је то?

А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.

А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.

А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.

А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.

Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.

Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,

Говорећи: У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.

И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,

Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.

И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!

А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?

Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?

А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:

Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.

Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.

А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!

Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им.

А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.

Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега.

И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?

А Исус му рече: (то ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.

Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.

А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.

А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!

Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.

А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?

А он рече: (то је људима немогуће Богу је могуће.

Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.

А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега,

Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.

Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега.

Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га.

И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.

А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори.

А када се приближаваше Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи.

Па када чу како народ пролази, распитиваше: (та је то?

И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!

А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!

А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

Говорећи: (та хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.

А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је.

И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.