Азбука веры » Библија » По Луки » гл.17

По Луки, Поглавље 17

Толкования

Толкования главы

17:1

см.:Мф.18:6;Мк.9:42;

17:2

17:3

см.:Лев.19:17;Мф.18:15;Иак.5:19;

17:4

17:5

17:6

см.:Мф.17:20;Мф.21:21;Мк.11:23;

17:7

17:8

17:9

17:10

см.:Иов.22:3;Иов.35:7;1Кор.9:16;

17:11

см.:Ин.4:4;

17:12

см.:Лев.13:46;

17:13

17:14

см.:Лев.14:2;Мф.8:4;Мк.1:44;Лк.5:14;

17:15

17:16

17:17

17:18

17:19

17:20

17:21

17:22

17:23

см.:Мф.24:23;Мк.13:21;

17:24

17:25

см.:Мф.16:21;Мф.17:22;Мф.20:18;Мк.8:31;

17:26

см.:Быт.7:7;Мф.24:37;1Пет.3:20;

17:27

17:28

см.:Быт.19:14:24;

17:29

17:30

17:31

17:32

см.:Быт.19:26;Прем.10:7;

17:33

см.:Мф.10:39;Мк.8:35;Лк.9:24;Ин.12:25;

17:34

17:35

см.:Мф.24:41;

17:36

17:37

см.:Мф.24:28;

Сербский

Языки

А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;

Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.

Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.

И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.

А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?

Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?

Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.

Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.

И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,

И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.

И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.

А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,

И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.

А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?

Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?

И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.

А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;

Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.

А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.

И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.

Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.

Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.

И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;

А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.

Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.

У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.

Опомињите се жене Лотове.

Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.

Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;

Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;

Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.