Азбука веры » Библија » По Луки » гл.17

По Луки, Поглавље 17

Толкования

Толкования главы

17:1

см.:Мф.18:6;Мк.9:42;

17:2

17:3

см.:Лев.19:17;Мф.18:15;Иак.5:19;

17:4

17:5

17:6

см.:Мф.17:20;Мф.21:21;Мк.11:23;

17:7

17:8

17:9

17:10

см.:Иов.22:3;Иов.35:7;1Кор.9:16;

17:11

см.:Ин.4:4;

17:12

см.:Лев.13:46;

17:13

17:14

см.:Лев.14:2;Мф.8:4;Мк.1:44;Лк.5:14;

17:15

17:16

17:17

17:18

17:19

17:20

17:21

17:22

17:23

см.:Мф.24:23;Мк.13:21;

17:24

17:25

см.:Мф.16:21;Мф.17:22;Мф.20:18;Мк.8:31;

17:26

см.:Быт.7:7;Мф.24:37;1Пет.3:20;

17:27

17:28

см.:Быт.19:14:24;

17:29

17:30

17:31

17:32

см.:Быт.19:26;Прем.10:7;

17:33

см.:Мф.10:39;Мк.8:35;Лк.9:24;Ин.12:25;

17:34

17:35

см.:Мф.24:41;

17:36

17:37

см.:Мф.24:28;

Сербский (синод.)

Языки

А и ученицима својим говораше: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе.

Боље би му било да му се воденични камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.

Пазите на себе! А ако ти сагријеши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му.

И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му.

И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере!

А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: Ишчупај се и усади се у море! - и послушао би вас.

А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: Ходи и одмах сједи за трпезу?

Зар му неће рећи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док једем и пијем, па послије ти једи и пиј?

Еда ли ће он захвалити слуги томе кад учини што му је заповјеђено? Не сматрам.

Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.

И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје.

И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,

И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!

И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.

А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа.

И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин.

А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?

Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?

И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.

А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин.

Нити ће се рећи: Ево га овдје, или: ено га ондје; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.

А ученицима рече: Доћи ће дани када ћете зажељети да видите један од дана Сина Човјечијега, и нећете видјети.

И рећи ће вам: ево га овдје, или: ено га ондје; али не одлазите нити тамо јурите!

Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој.

Али му најприје треба много пострадати, и одбачену бити од рода овога.

И како бјеше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човјечијега:

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

Слично као што бјеше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху.

А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све.

Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човјечији.

У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг.

Сјећајте се жене Лотове.

Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживјеће га.

Кажем вам: У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити;

Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга оставити;

Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је труп ондје ће се и орлови сабрати.