Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
Језд.
Нем.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
Иса.
Јер.
Плач.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
6:1
6:2
6:3
6:6
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:12
6:15
6:16
6:18
6:20
6:21
6:22
6:23
6:24
6:25
6:26
6:28
6:30
6:32
6:33
6:34
6:36
6:37
6:40
6:41
6:43
6:44
6:47
6:48
6:50
6:51
6:52
6:54
6:55
6:56
6:57
6:58
6:59
6:60
6:61
6:66
6:67
6:68
6:71
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
А беше близу пасха, празник јеврејски.
Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
А море се подизаше од великог ветра.
Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
Ја сам Хлеб живота.
Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.