Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;!

А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари.

Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.

И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?

Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.

Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.

А они му рекоше: (та да чинимо да бисмо творили дјела Божија?

Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.

А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? (та ти чиниш?

Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.

Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;

Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.

Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!

А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети.

Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.

Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.

Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.

А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.

А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,

И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?

А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.

Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.

Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.

Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.

Ја сам хљеб живота.

Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.

Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.

Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.

Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?

А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.

Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.

Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.

Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.

Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.

Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.

Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.

Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?

А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?

А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?

Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.

Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.

И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.

Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.

А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?

Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.

И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Снн Бога живога.

Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.

А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он иамјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.

А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.

Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.

А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:

Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?

А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.

А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;

Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.

А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;

Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.

Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,

Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!

А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:

Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.

Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.

А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.

Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.

А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за њим.

А бијаху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.

Они, дакле, приступише Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине, хоћемо да видимо Исуса.

Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.

А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.

Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.

Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свијету сачуваће га за живот вјечни.

Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.

Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.

Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити!

А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио.

Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради.

Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.

И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.

А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети.

Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?

А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.

Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.

Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вјероваху у њега;

Да се испуни ријеч Исаије пророка који рече: Господе, ко вјерова проповједи нашој? И рука Господња коме се откри?

Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.

Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему.

Али и од старјешина многи вјероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;

Јер завољеше више славу људску него славу Божију.

А Исус повика и рече: Ко вјерује у мене, не вјерује у мене, него у Онога који ме је послао.

И ко види мене, види Онога који ме је послао.

Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами.

И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не судим; јер не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.

Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповијест шта да кажем и шта да говорим.

И знам да је заповијест његова живот вјечни. (то год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.

Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте.

У кући Оца мојега станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам припремим мјесто.

И ако отидем и припремим вам мјесто, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да гдје сам ја. будете и ви.

И куда ја идем знате, и пут знате.

Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?

Исус му рсче: Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене.

Кад бисте мене знали и Оца мојега бисте знали; и од сада познајете га, и видјели сте га.

Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.

Исус му рече: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?

Зар не вјерујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Ријечи које вам ја говорим не говорим од самога себе, него Отац који пребива у мени он твори дјела.

Вјерујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дјела вјерујте ми.

Заиста, заиста вам кажем: Ко вјерује у мене. дјела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.

И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину.

И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.

Ако ме љубите, заповијести моје држите,

И ја ћу умолити Оца. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек,

Духа Истине, кога свијет не може примити. јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити.

Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама.

Још мало и свијет ме више неће видјети, а ви ћете ме видјети, јер ја живим, и ви ћете живјети.

У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени,и ја у вама.

Ко има заповијести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби. тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.

Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свијету?

Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.

Ко мене не љуби, ријечи моје не држи; а ријеч коју чујете није моја него Оца који ме је послао.

Ово сам вам говорио док сам боравио с вама.

А Утјешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсјетиће вас на све што вам рекох.

Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји.

Чусте да вам ја казах: Идем, и доћи ћу вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене.

А сада сам вам рекао, прије него се збуде, да вјерујете када се збуде.

Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа.

Него да зна свијет да љубим Оца, и као што ми заповједи Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде!