Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

Ја сам Хлеб живота.

Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.

Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

Исус јој рече: Брат ће твој устати.

Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

Ударише сузе Исусу.

Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.