Скрыть
6:1
6:2
6:3
6:6
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:12
6:15
6:16
6:18
6:20
6:21
6:22
6:23
6:24
6:25
6:26
6:28
6:30
6:32
6:33
6:34
6:36
6:37
6:40
6:41
6:43
6:44
6:47
6:48
6:50
6:51
6:52
6:54
6:55
6:56
6:57
6:58
6:59
6:60
6:61
6:66
6:67
6:68
6:71
Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.
И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.
А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.
А бијаше близу Пасха, празник јудејски.
Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу?
А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.
Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије.
Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:
Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?
А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада.
А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше.
А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.
И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.
А људи видјевши знамење које учини Исус говор.аху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.
А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.
Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,
И ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима.
А море се подизаше од великога вјетра.
Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.
А он им рече: Ја сам; не бојте се!
И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.
Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;!
А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари.
Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.
И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.
Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.
А они му рекоше: (та да чинимо да бисмо творили дјела Божија?
Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.
А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? (та ти чиниш?
Оцеви наши једоше ману у пустиљи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;
Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.
Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!
А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети.
Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.
Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.
Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.
А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.
А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?
А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.
Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.
Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.
Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.
Ја сам хљеб живота.
Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.
Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.
Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?
А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.
Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни;и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.
Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.
Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.
Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.
Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.
Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?
А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?
А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?
Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.
Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.
И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.
Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?
Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.
И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Снн Бога живога.
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он иамјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible