Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по њиховијем врстама. И видје Бог да је добро.

И би вече и би јутро, дан трећи.

Потом рече Бог: Нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.

И би вече и би јутро, дан четврти.

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвјеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

И би вече и би јутро, дан пети.

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити † господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи.

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

А свјему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свјему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.