Азбука веры » Библија » Псалам књига » Псалом 103

Псалом 103

Толкования

Толкования главы

см.:Пс.102:1:22;

см.:Быт.1:3:6:8;

см.:Быт.1:7;

см.:Евр.1:7;

103:5

103:6

103:7

см.:Иов.37:5;

103:8

103:9

см.:Иов.38:10-11;

103:10

см.:Пс.73:15;Втор.11:11;Иов.5:10;

103:11

103:12

103:13

103:14

см.:Пс.146:8;

103:15

см.:Суд.9:13;Сир.40:20;

103:16

103:17

103:18

103:19

103:20

см.:Быт.1:16;

103:21

см.:Пс.146:9;Ис.31:4;

103:22

см.:Иов.37:8;

103:23

см.:Пс.32:5;Пс.91:6;

см.:Сир.43:27;

см.:Иов.40:20;

см.:Пс.144:15;

см.:Притч.6:8;

см.:Иов.12:10;Дан.5:23;

103:30

см.:Иов.33:4;

103:31

103:32

см.:Пс.143:5;

103:33

см.:Пс.33:2;

103:34

103:35

см.:Пс.102:1;

Сербский (синод.)

Языки

^104:1 Величање Бога у дјелима његовим.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

^104:2 Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор.

^104:3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетра.

^104:4 Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

^104:5 Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

^104:6 Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

^104:7 Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

^104:8 Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

^104:9 Поставио си међу преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

^104:10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

^104:11 Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

^104:12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

^104:13 Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

^104:14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

^104:15 И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

^104:16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански које си посадио.

^104:17 На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

^104:18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

^104:19 Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

^104:20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

^104:21 Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

^104:22 Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

^104:23 Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

^104:24 Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

^104:25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

^104:26 Ту лађе плове, крокодил којега си створио да се игра по њему.

^104:27 Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

^104:28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

^104:29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

^104:30 Пошљеш дух свој, постају, и обнављаш лице земљи.

^104:31 Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

^104:32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

^104:33 Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

^104:34 Нека му буде мила бесједа моја! Веселићу се о Господу.

^104:35 Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!