Скрыть
88:3
88:5
88:6
88:8
88:11
88:13
88:14
88:16
88:17
88:20
88:24
88:25
88:29
88:31
88:32
88:34
88:36
88:39
88:43
88:44
88:45
88:46
88:48
88:51
88:52
88:53
89:0 Утјеха за Давидов дом у Божијем обећању.
Наук Етана од племена Зарина.

89:1 Милости ћу Господње пјевати увијек, од кољена на кољено јављаћу истину твоју устима својима.
89:2 Јер знам да је зававијек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју рекавши:
89:3 „Учиних завјет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи својему:
89:4 Довијека ћу утврђивати сјеме твоје, и пријесто твој уређивати од кољена до кољена.“
89:5 Небо казује чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светијех.
89:6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
89:7 Богу се ваља клањаги на сабору светијех, страшнији је од свијех који су око њега.
89:8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као ти, Боже? И истина је твоја око тебе.
89:9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, ти их укроћаваш.
89:10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крјепком мишицом својом расијао си непријатеље своје.
89:11 Твоје је небо и твоја је земља; ти си саздао васељену и што је год у њој.
89:12 Сјевер и југ ти си створио, Тавор и Ермон о твом се имену радује.
89:13 Твоја је мишица крјепка, силна је рука твоја, и висока десница твоја.
89:14 Благост је и правда подножје пријестолу твојему, милост и истина иде пред лицем твојим.
89:15 Благо народу који зна трубну поклич, Господе! У свјетлости лица твојега они ходе;
89:16 Именом се твојим радују вас дан, и правдом твојом узвисују се.
89:17 Јер си ти красота силе њихове, и по милости твојој узвисује се рог наш.
89:18 Јер је од Господа одбрана наша, и од светога Израиљева цар наш.
89:19 Тада си говорио у утвари вјернима својим, и рекао: „Послах помоћ јунаку, узвисих избранога својега из народа.
89:20 Нађох Давида, слугу својега, светим уљем својим помазах га.
89:21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја кријепиће га.
89:22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
89:23 Потрћу пред лицем његовијем непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
89:24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
89:25 Пружићу на море руку његову, и на ријеке десницу његову.
89:26 Он ће ме звати: Ти си отац мој, Бог мој и град спасења мојега.
89:27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
89:28 Довијека ћу му хранити милост своју, и завјет је мој с њим вјеран.
89:29 Продуљићу сјеме његово довијека, и пријесто његов као дане небеске.
89:30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповијестима мојим;
89:31 Ако погазе уредбе моје, и заповијести мојих не сачувају,
89:32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
89:33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
89:34 Нећу погазити завјета својега, и што је изашло из уста мојих нећу порећи.
89:35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
89:36 Сјеме ће његово трајати довијека, и пријесто његов као сунце преда мном;
89:37 Он ће стајати увијек као мјесец и вјерни свједок у облацима.“
89:38 А сад си одбацио и занемарио, разгњевио си се на помазаника својега;
89:39 Занемарио си завјет са слугом својим, бацио си на земљу вијенац његов.
89:40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
89:41 Плијене га сви који пролазе онуда, поста подсмијех у сусједа својијех.
89:42 Узвисио си десницу непријатеља његовијех, обрадовао си све противнике његове.
89:43 Завратио си оштрице мача његова, и нијеси га укријепио у боју;
89:44 Узео си му свјетлост, и пријесто његов оборио си на земљу;
89:45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
89:46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтјети гњев твој?
89:47 Опомени се какав је вијек мој, како си ни на што створио све синове Адамове?
89:48 Који је човјек живио и није смрти видио, и избавио душу своју из руку пакленијех?
89:49 Гдје су пређашње милости твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
89:50 Опомени се, Господе, пријекора слуга својих, који носим у њедрима својим од свијех силнијех народа,
89:51 Којим коре непријатељи твоји, Господе, којим коре траг помазаника твојега.
89:52 Благословен Господ увијек! Амин, амин.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible