Азбука веры » Библија » Дела Светих апостола » гл.9

Дела Светих апостола, Поглавље 9

Толкования

Толкования главы

9:1

см.:Деян.8:3;Деян.22:4;Гал.1:13;1Тим.1:13;

9:2

9:3

см.:Деян.22:6;Деян.26:13;1Кор.15:8;

9:4

9:5

9:6

9:7

9:8

9:9

9:10

9:11

см.:Деян.22:3;

9:12

9:13

см.:Деян.8:3;

9:14

9:15

см.:Рим.15:19;Еф.3:8;1Тим.2:7;

9:16

9:17

9:18

9:19

9:20

9:21

см.:Деян.8:3;Гал.1:13:23;

9:22

9:23

9:24

см.:2Кор.11:32;

9:25

9:26

9:27

9:28

9:29

9:30

9:31

9:32

9:33

9:34

9:35

9:36

9:37

9:38

9:39

9:40

9:41

9:42

9:43

Сербский (синод.)

Языки

А Савле, још дишући пријетњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику,

И затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим.

А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га свјетлост са неба,

И паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш?

А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш, (тешко ти је против бодила праћати се.

А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече), него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш.

А људи који путоваху с њим стајаху нијеми, чујући глас, а никога не видећи.

А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

И бјеше три дана слијеп, и не једе, нити пи.

А у Дамаску бјеше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!

А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,

И видје у виђењу човјека, по имену Ананију, гдје уђе и метну руку на њега да прогледа.

А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човјека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму.

И овдје има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје.

А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве;

А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје.

И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога.

И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се;

И узевши храну, окријепи се. И би Савле неколико дана са ученицима који бијаху у Дамаску.

И одмах по синагогама проповиједаше Исуса да је он Син Божији.

А сви који слушаху чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму сатираше оне који призивају Име ово, и не дође ли овдје за то да их везане води првосвештеницима?

А Савле све више јачаше, па збуњиваше Јудејце који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

А кад се наврши подоста дана, договорише се Јудејци да га убију.

Али Савле дознаде за њихову завјеру; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

Но ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.

Када пак дође Савле у Јерусалим, покушаваше да се придружи ученицима; и сви га се бојаху, не вјерујући да је ученик.

А Варнава га узе и доведе апостолима, и исприча им како је на путу видио Господа и како му је говорио, и како је у Дамаску смјело проповиједао у име Исусово.

И заједно с њима је улазио у Јерусалим и излазио и слободно проповиједао у име Господа Исуса,

И говораше и препираше се с јелинистима, а они вребаху да га убију.

А када браћа ово сазнаше, сведоше га у Кесарију и испратише га у Тарс.

Међутим, Цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији уживаху мир напредујући и ходећи у страху Господњем, и умножаваху се утјехом Светога Духа.

И догоди се да Петар обилазећи све, сиђе и светима који живљаху у Лиди.

И нађе тамо једнога човјека по имену Енеја, који већ осам година лежаше на одру, јер бјеше узет.

И рече му Петар: Енеје, исцјељује те Исус Христос; устани и простри сам себи! И одмах устаде.

И видјеше га сви који живљаху у Лиди и Сарону, и обратише се Господу.

А у Јопи бјеше једна ученица, по имену Тавита, што преведено значи Срна, и она бјеше пуна добрих дјела и милостиња које чињаше.

И догоди се у те дане да се она разбоље и умрије; онда је окупаше и положише у горњу собу.

И будући да је Лида близу Јопе, ученици чувши да је Петар у њој, послаше два човјека молећи га да без оклијевања дође до њих.

А Петар уставши отиде с њима; и кад дође, уведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући кошуље и хаљине што је радила Срна док је била с њима.

А Петар изгнавши све напоље, клече на кољена и помоли се Богу, и окренувши се тијелу рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и видјевши Петра придигну се и сједе.

Он пак давши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.

И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вјероваше у Господа.

А он остаде много дана у Јопи код некога Симона кожара.