Скрыть
141:6
141:8
142:0 Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију.
Наук Давидов. Молитва, кад бјеше у пећини.

142:1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.
142:2 Изливам пред њим мољење своје, тугу своју пред њим казујем,
142:3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу којим ходим, сакрише ми замку.
142:4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.
142:5 Вичем к теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех.
142:6 Чуј тужњаву моју, јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме гоне, јер су јачи од мене.
142:7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се скупити праведници кад ми учиниш добро.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible