^123:2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.

^123:3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;

^123:4 Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.

^124:1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

^124:2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

^124:3 Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;

^124:4 Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;

^124:5 Покрила би душу нашу силна вода.

^124:6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!

^124:7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

^124:8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.

^125:1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека.

^125:2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека.

^125:3 Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.

^125:4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.

^125:5 А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!

^126:1 Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

^126:2 Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

^126:3 Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

^126:4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

^126:5 Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

^126:6 Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.

^127:1 Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

^127:2 Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

^127:3 Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

^127:4 Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

^127:5 Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

^128:1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим!

^128:2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

^128:3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог.

^128:4 Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.

^128:5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог;

^128:6 Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!

^129:1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

^129:2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

^129:3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

^129:4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

^129:5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

^129:6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

^129:7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

^129:8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

^130:1 Из дубине вичем к Теби, Господе!

^130:2 Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.

^130:3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?

^130:4 Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.

^130:5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.

^130:6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

^130:7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.

^130:8 И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.

^131:1 Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

^131:2 Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.

^131:3 Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.

^132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,

^132:2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:

^132:3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;

^132:4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;

^132:5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."

^132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

^132:7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.

^132:8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.

^132:9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.

^132:10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.

^132:11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.

^132:12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.

^132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.

^132:14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.

^132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.

^132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

^132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.

^132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.

^133:1 Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!

^133:2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

^133:3 Као роса на Ермону, која силази на горе сионске; јер је онде утврдио Господ благослов и живот довека.

^134:1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.

^134:2 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.

^134:3 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.