^123:2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њиховијех, као очи слушкињине у руку госпође њезине, тако су очи наше у Господа Бога нашега док се смилује на нас.

^123:3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно напитали срамоте;

^123:4 Довољно се напитала душа наша руга од поноситијех, и срамоте од охолијех.

^124:0 Бог је са нама у невољи.
Пјесма за пењање. Давидова.

^124:1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,

^124:2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,

^124:3 Живе би нас прождрли кад се распали гњев њихов на нас;

^124:4 Потопила би нас вода, ријека би покрила душу нашу;

^124:5 Покрила би душу нашу силна вода.

^124:6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу!

^124:7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.

^124:8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.

^125:0 Ко се узда у Господа неће допасти невоље.
Пјесма за пењање.

^125:1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помјера се, остаје довијека.

^125:2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа својега одсад и довијека.

^125:3 Јер неће остати скиптар безбожнички над дијелом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.

^125:4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.

^125:5 А који сврћу на криве путе, отјераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!

^126:0 Господ избавља робље сионско.
Пјесма за пењање.

^126:1 Kад враћаше Господ робље сионско, бијасмо као у сну.

^126:2 Тада уста наша бијаху пуна радости, и језик наш пјевања. Тада говораху по народима: Велико дјело чини Господ на њима.

^126:3 Велико дјело чини Господ на нама; развеселисмо се.

^126:4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

^126:5 Који су са сузама сијали, нека жању с пјевањем.

^126:6 Иде и плаче који носи сјеме да сије; поћи ће с пјесмом носећи снопове своје.

^127:0 Све стоји до благослова Божијега.
Пјесма за пењање. Соломонова.

^127:1 Aко Господ неће градити дома, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати града, узалуд не спава стражар.

^127:2 Узалуд раните, доцкан лијежете, једете хљеб уморни; миломе својему он даје сан.

^127:3 Ево нашљедства од Господа: дјеца, пород је дар од њега.

^127:4 Што су стријеле у руци јакоме, то су синови млади.

^127:5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

^128:0 Благословен је дом побожнога човјека.
Пјесма за пењање.

^128:1 Благо свакоме који се боји Господа, који ходи путовима његовијем!

^128:2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.

^128:3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твојега; синови твоји као гране маслинове око стола твојега.

^128:4 Гле, тако ће бити благословен човјек који се боји Господа.

^128:5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота својега;

^128:6 Видјећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!

^129:0 Постидјеће се сви који досађују Израиљу.
Пјесма за пењање.

^129:1 Много ми досађиваше од младости моје, нека рече Израиљ,

^129:2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

^129:3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

^129:4 Господ је праведан; исијече конопце безбожничке.

^129:5 Постидјеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

^129:6 Биће као трава на крововима која се сасушује прије него се почупа,

^129:7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја својега везилац;

^129:8 И који пролазе неће рећи: „Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим.“

^130:0 Молитва у великој невољи.
(Шести покајнички псалам)
Пјесма за пењање.

^130:1 Из дубине вичем к теби, Господе!

^130:2 Господе, чуј глас мој! Нека пазе уши твоје на глас мољења мојега.

^130:3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе – Господе, ко ће остати?

^130:4 Али је у тебе праштање да би те се бојали.

^130:5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у ријеч његову.

^130:6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.

^130:7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у њега откуп.

^130:8 И он ће откупити Израиља од свијех безакоња његовијех.

^131:0 Смјерност срца.
Пјесма за пењање. Давидова.

^131:1 Господе, не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.

^131:2 Смјеран сам и кротак душом својом, као дијете крај матере; као дијете душа је моја у мени.

^131:3 Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довијека.

^132:0 Молитва за Давидов дом и Сион због Божијега обећања.
Пјесма за пењање.

^132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,

^132:2 Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:

^132:3 „Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;

^132:4 Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема,

^132:5 Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву.“

^132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-јаримским.

^132:7 Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.

^132:8 Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.

^132:9 Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.

^132:10 Због Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.

^132:11 3акле се Господ Давиду у истини од које неће одступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.

^132:12 Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.

^132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.

^132:14 „Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити, јер ми је омиљело.

^132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.

^132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.

^132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.

^132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту, а на њему ће цвјетати вијенац његов.“

^133:0 Благословена је братска слога.
Пјесма за пењање. Давидова.

^133:1 Како је лијепо и красно кад сва браћа живе заједно!

^133:2 Као добро уље на глави које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;

^133:3 Као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. Јер је ондје утврдио Господ благослов и живот довијека.

^134:0 Ноћна захвална пјесма у храму.
Пјесма за пењање.

^134:1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.

^134:2 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.

^134:3 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.