Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.

Тешко вама, вођи слијепи, који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.

Безумници и слијепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?

И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је.

Безумници и слијепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује?

Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.

И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему.

А који се куне небом, куне се пријестолом Божијим и Оним који сједи на њему.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

Вођи слијепи, који оцијеђујете комарца а камилу прождирете.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу, а изнутра су пуне грабежа и неправде.

Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,

И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.

Испуните и ви мјеру отаца ваших.

Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?

Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града;

Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника.

Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај.

Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте!

Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.

Јер вам кажем: Нећете ме од сада видјети док не речете: Благословен који долази у име Господње.