Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
Језд.
Нем.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
Иса.
Јер.
Плач.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
20:2
20:3
20:4
20:5
20:6
20:7
20:8
20:9
20:10
20:11
20:12
20:13
20:14
20:15
20:17
20:21
20:22
см.:Мф.26:39:42;
20:23
20:25
20:26
20:27
20:31
20:32
20:33
20:34
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
И примивши викаху на господара.
Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.