Азбука веры » Библија » По Матеју » гл.20

По Матеју, Поглавље 20

Толкования

Толкования главы

20:1

см.:Мф.21:33;

20:2

20:3

20:4

20:5

20:6

20:7

20:8

20:9

20:10

20:11

20:12

20:13

20:14

20:15

20:16

см.:Мф.19:30;Мф.22:14;

20:17

20:18

см.:Мк.10:33;Лк.18:31;

20:19

см.:Мк.10:34;Ин.18:31-32;

20:20

см.:Мк.10:35;

20:21

20:22

см.:Мф.26:39:42;

20:23

20:24

см.:Мк.10:41;Лк.22:24;

20:25

20:26

20:27

20:28

см.:Мф.26:28;Ин.11:51;Флп.2:7-8;

20:29

см.:Мк.10:46;Лк.18:35;

20:30

см.:Мф.9:27;

20:31

20:32

20:33

20:34

Сербский (синод.)

Языки

Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.

И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.

И изишавши око трећега часа,[1] видје друге гдје стоје на тргу беспослени.

И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.

И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.

А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?

Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.

А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.

И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.

А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.

И примивши роптаху на домаћина.

Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу.

А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?

Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.

Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.

И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:

Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;

И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.

Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.

А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.

А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо.

И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.

И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.

А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима.

Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.

И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;

Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.

И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.

И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!

А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!

И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.

И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.