Тако да се народ дивљаше, видећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.

А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.

И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?

И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица.

И заповједи народу да посједају по земљи.

И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.

И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.

И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.

Тада Исус рече народу и ученицима својим

Говорећи: На Мојсејеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.

Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе,

Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну.

А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим.

И воле зачеља на гозбама и прва мјеста по синагогама.

И да им се клања по трговима, и да их људи зову: учитељу!

А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа.

И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима.

Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос.

А највећи између вас да вам буде слуга.

Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтјели.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.

Тешко вама, вођи слијепи, који говорите: Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.

Безумници и слијепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?

И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је.

Безумници и слијепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује?

Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.

И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему.

А који се куне небом, куне се пријестолом Божијим и Оним који сједи на њему.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

Вођи слијепи, који оцијеђујете комарца а камилу прождирете.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу, а изнутра су пуне грабежа и неправде.

Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,

И говорите: Да смо ми били у вријеме отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

Тиме сами свједочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.

Испуните и ви мјеру отаца ваших.

Змије, породи аспидини, како ћете побјећи од осуде за пакао?

Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града;

Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника.

Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај.

Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтједосте!

Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.

Јер вам кажем: Нећете ме од сада видјети док не речете: Благословен који долази у име Господње.