Азбука веры » Библија » По Јовану » гл.12

По Јовану, Поглавље 12

Толкования

Толкования главы

12:1

см.:Мф.26:6;Мк.14:3;Ин.11:2;

12:2

см.:Лк.10:40;

12:3

12:4

12:5

12:6

см.:Ин.13:29;

12:7

12:8

см.:Втор.15:11;

12:9

12:10

12:11

12:12

12:13

см.:Мф.21:8;Мк.11:8;Лк.19:36;

12:14

12:15

см.:Зах.9:9;Ис.62:11;Мф.21:5;

12:16

12:17

12:18

12:19

12:20

12:21

12:22

12:23

12:24

12:25

см.:Мф.10:39;Мк.8:35;Лк.9:24;Лк.14:27;

12:26

см.:Ин.17:24;

12:27

см.:Мф.26:38;Евр.5:7;

12:28

12:29

12:30

12:31

см.:Ин.14:30;Ин.16:11;

12:32

см.:Ин.3:14;

12:33

12:34

см.:2Цар.7:13;Пс.88:37;Ис.9:7;Иез.37:25;Дан.2:44;Дан.7:14;Мих.5:2;Лк.1:33;

12:35

12:36

12:37

12:38

см.:Ис.53:1;Рим.10:16;

12:39

12:40

см.:Ис.6:9-10;Мф.13:14;Мк.4:12;Лк.8:10;Деян.28:26;Рим.11:8;

12:41

12:42

12:43

см.:Ин.5:44;

12:44

12:45

см.:Ин.3:19;

см.:Ин.3:17;

см.:Мк.16:16;

см.:Ин.14:10;

12:50

Сербский (синод.)

Языки

А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.

Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.

А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:

Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?

А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.

А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;

Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.

А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;

Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.

Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,

Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!

А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:

Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.

Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.

А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.

Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.

А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за њим.

А бијаху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.

Они, дакле, приступише Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине, хоћемо да видимо Исуса.

Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.

А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.

Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.

Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свијету сачуваће га за живот вјечни.

Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.

Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.

Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити!

А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио.

Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради.

Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.

И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.

А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети.

Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?

А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.

Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.

Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вјероваху у њега;

Да се испуни ријеч Исаије пророка који рече: Господе, ко вјерова проповједи нашој? И рука Господња коме се откри?

Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.

Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему.

Али и од старјешина многи вјероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;

Јер завољеше више славу људску него славу Божију.

А Исус повика и рече: Ко вјерује у мене, не вјерује у мене, него у Онога који ме је послао.

И ко види мене, види Онога који ме је послао.

Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами.

И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не судим; јер не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.

Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповијест шта да кажем и шта да говорим.

И знам да је заповијест његова живот вјечни. (то год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.