Стани на вратима дома Господњега, и огласи ондје ову ријеч, и реци: Чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.

Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите своје путове и дјела своја, па ћу учинити да станујете на овом мјесту.

Не уздајте се у лажне ријечи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.

Него доиста поправите своје путове и дјела своја, и судите право између човјека и ближњега његова.

Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крви праве не прољевајте на овом мјесту, и не идите за другим боговима на своје зло.

Тада ћу учинити да станујете од вијека до вијека на овом мјесту, у земљи коју сам дао оцима вашим.

Ето, ви се уздате у ријечи лажне, које не помажу.

Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;

Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: Избависмо се, да чините све ове гадове.

Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.

Него идите сада на моје мјесто, које је било у Силому, гдје намјестих име своје испочетка, и видите † што сам му учинио за злоћу народа својега Израиља.

Зато сада, што чините сва она дјела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одзивате,

Зато ћу учинити тому дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овому мјесту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.

И одбацићу вас од лица својега, као што сам одбацио сву браћу вашу, све сјеме Јефремово.

Ти се, дакле, не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.

Зар не видиш шта чине по градовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским?

Синови купе дрва, а оцеви ложе огањ, и жене мијесе тијесто, да пеку колаче царици небеској, и да љевају наљеве другим боговима, да би мене дражили.

Мене ли драже, говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу својему?

Зато овако говори Господ Господ: Гле, гњев мој и јарост моја излиће се на ово мјесто, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.

Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.

Јер не говорих оцима вашим, нити им заповједих, кад их изведох из земље Мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.

Него им ово заповједих говорећи: Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свијем путовима које вам заповједих, да би вам добро било.

Али не послушаше, нити уха својега пригнуше, него идоше по савјетима и мислима злога срца својега, и отидоше натраг а не напријед.

Откад изиђоше оци ваши из земље Мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.

Али не послушаше ме, нити уха својега пригнуше, него бијаху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.

Говорићеш им све ове ријечи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.

Зато им реци: Ово је народ који не слуша гласа Господа Бога својега, нити прима науке; пропада вјера и неста је из уста њиховијех.

Остризи косу своју и баци је, и заридај иза гласа на високим мјестима, јер одбаци Господ и остави род на који се разгњеви.

Јер синови Јудини учинише што је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.

И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномова, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нијесам заповједио нити ми је дошло на ум.

Зато, ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномова, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити мјеста.

И мртва ће тјелеса народа овога бити храна птицама небеским и звијерју земаљском, и неће бити никога да их плаши.

И учинићу, те ће из градова Јудинијех и с улица Јерусалимских нестати гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина; јер ће земља опустјети.

У знак повратка из Вавилона Јеремија купује њиву, и добија поново Божије обећање да ће се Израиљ спасти.
Ријеч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије, цара Јудина, које је осамнаеста година Навуходоносорова;

А тада војска цара Вавилонскога бијаше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија бијаше затворен у тријему од тамнице која бијаше у двору цара Јудина.

Јер га затвори Седекија, цар Јудин, говорећи: Зашто пророкујеш говорећи: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару Вавилонском и узеће га?

И Седекија, цар Јудин, неће утећи из руку Халдејских, него ће зацијело бити предан у руке цару Вавилонском, и уста ће овога говорити с устима онога, очи ће се овога видјети с очима онога.

И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати ондје докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни.

Рече, дакле, Јеремија: Дође ми ријеч Господња говорећи:

Ево, Анамеило, син Салума, стрица твојега, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш.

И дође к мени Анамеило, син стрица мојега, по ријечи Господњој у тријем од тамнице, и рече ми: Хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по нашљедству и ти имаш право откупити је; купи. И разумјех да је ријеч Господња.

И купих од Анамеила, сина стрица својега, ту њиву која је у Анатоту, и измјерих му новце, седамнаест сикала сребра.

И написах књигу, и запечатих, и узех свједоке измјерив новце на мјеру.

И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену,

И дадох књигу о куповини Варуху, сину Нирије, сина Масијина, пред Анамеилом, братучедом својим, и пред свједоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свијем Јудејцима који сјеђаху у тријему од тамнице.

И заповједих Варуху пред њима говорећи:

Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена.

Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.

И давши књигу о куповини Варуху сину Ниријину, помолих се Господу говорећи:

Ах, Господе Господе! Ето, ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није теби тешко.

Чиниш милост на тисућама, и враћаш за безакоње отачко у њедра синовима њиховијем након њих; Боже велики, силни, којему је име Господ над војскама;

Велики у намјерама и силни у дјелима; јер су очи твоје отворене на све путове људске да даш свакоме према путовима његовијем и према плоду дјела његовијех;

Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи Мисирској и у Израиљу и међу свијем људима, и стекао си себи име какво је данас;

Јер си извео народ свој Израиља из земље Мисирске знацима и чудесима и руком крјепком и мишицом подигнутом и страхотом великом;

И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховијем да ћеш им је дати, земљу гдје тече млијеко и мед.

Али ушавши у њу и наслиједивши је, не послушаше гласа твојега и по твом закону не ходише, и што си им год заповједио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.

Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и што си год рекао, збива се, ето видиш.

А ти ми велиш, Господе, Господе: Купи ту њиву за новце и узми свједоке, а град се предаје у руке Халдејцима.

Тада дође ријеч Господња Јеремији говорећи:

Гле, ја сам Господ Бог свакога тијела, † еда ли је мени што тешко?

Зато овако вели Господ: Ево, ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору, цару Вавилонском, да га узме.

И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће гдје на крововима кадише Валу и љеваше наљеве боговима другим да би ме разгњевили.

Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од дјетињства својега само што је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гњевише дјелима руку својих, говори Господ.

Јер тај град бјеше ми на гњев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе,

За све зло синова Израиљевијех и синова Јудинијех што чинише гњевећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани.

И окренуше ми леђа а не лице; и кад их учах зарана једнако, не послушаше да би примили науку.

Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га.

И саградише висине Валу што су у долини сина Еномова да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповједих нити ми дође на ум да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на гријех.

Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару Вавилонском од мача и глади и помора:

Ево, ја ћу их сабрати из свијех земаља у које их разагнах у гњеву свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово мјесто и учинити да наставају без страха.

И биће ми народ и ја ћу им бити Бог.

И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали вазда на добро своје и синова својих након њих.

И учинићу с њима завјет вјечан да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене.

И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свијем срцем својим и свом душом својом.

Јер овако вели Господ: Као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем.

Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.

Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати свједоке у земљи Венијаминовој и по околини Јерусалимској и у градовима Јудинијем и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужнијем, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ.