Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима, избављајте га из руку насилниковијех, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силе, и крви праве не прољевајте на овом мјесту.

Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овога дома цареви, који сједе умјесто Давида на пријестолу његову, на колима и на коњма, они и слуге њихове и народ њихов.

Ако ли не послушате овијех ријечи, заклињем се собом, вели Господ, да ће опустјети тај дом.

Јер овако вели Господ за дом цара Јудина: Ти си ми Галад и врх Ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.

И спремићу на тебе затираче, свакога с оружјем, и посјећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.

И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другоме: Зашто учини ово Господ од тога града великога?

И рећи ће: Јер оставише завјет Господа Бога својега и клањаше се другим боговима и служише им.

Не плачите за мртвијем нити га жалите; него плачите за онијем који одлази, јер се неће више вратити нити ће видјети своје постојбине.

Јер овако говори Господ о Салуму, сину Јосије, цара Јудина, који цароваше умјесто Јосије, оца својега, који отиде из овога мјеста: Неће се више вратити. ,

Него ће умријети у мјесту куда га одведоше у ропство, и неће више видјети ове земље.

Тешко оному који гради своју кућу не по правди, и клијети своје не по правици, који се служи ближњим својим ни за што и плате за труд његов не даје му;

Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клијети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.

Хоћеш ли царовати кад се мијешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му бијаше добро.

Даваше правицу сиромаху и убогоме, и бијаше му добро; није ли то познавати ме? говори Господ.

Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да прољеваш крв праву и да чиниш насиље и кривду.

Зато овако вели Господ за Јоакима, сина Јосије, цара Јудина: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова!

Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата Јерусалимских.

Изиди на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.

Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од дјетињства твојега да не слушаш гласа мојега.

Све ће пастире твоје однијети вјетар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидјети за сву злоћу своју.

Ти сједиш на Ливану, гнијездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка кад ти дођу муке и болови као породиљи!

Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија, син Јоакима, цара Јудина био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.

И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору, цару Вавилонском, и у руке Халдејцима.

И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, гдје се нијесте родили, и ондје ћете помријети.

А у земљу у коју ћете жељети да се вратите, нећете се вратити у њу.

Је ли тај човјек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у ком нема милине? Зашто бише истјерани, он и сјеме његово, и бачени у земљу које не познају?

O земљо, земљо, земљо! Чуј ријеч Господњу.

Овако вели Господ: Запишите да ће тај човјек бити без дјеце и да неће бити срећан до свога вијека; и нико неће бити срећан од сјемена његова, који би сједио на пријестолу Давидову и још владао Јудом.