Злостављан од Пасхора, Јеремија прориче Вавилонско ропство, и јада се што је постао пророк.
А Пасхор, син Имиров, свештеник, који бијаше старјешина у дому Господњем, чу Јеремију гдје пророкује те ријечи.

И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовијем уз дом Господњи.

А сјутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти надје име не Пасхор него Магор-Мисавив.

Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на те и на све пријатеље твоје који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видјети, и свега ћу Јуду дати у руке цару Вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.

И даћу све богатство тога града и сав труд његов и све што има драгоцјено, и све благо царева Јудинијех даћу непријатељима њиховијем у руке, и разграбиће и узети и однијети у Вавилон.

И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому, отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и ондје ћеш умријети и ондје ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.

Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на подсмијех сам сваки дан, свак ми се подсмијева.

Јер откад говорим, вапијем, услед насиља и пустошења вичем, јер ми је ријеч Господња на поругу и на подсмијех сваки дан.

И рекох: Нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово; али би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.

Јер чујем поруге од многих, страх одсвуда: Прокажите да прокажемо, сви који бијаху у миру са мном, вребају да посрнем; да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.

Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће † надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вјечна неће се заборавити.

Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим твоју освету на њима, јер теби казах парбу своју.

Пјевајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.

Проклет да је дан у који се родих, дан у који ме роди мати моја, да није благословен!

Проклет да је човјек који јави оцу мојему и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син!

И тај човјек да би био као градови које Господ затре и не би му жао! Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,

Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њезина да би остала довијека трудна.

Зашто изидох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?