Крај Потопа. Нојеве жртве из захвалности. Господње обећање.
А Бог се опомену Ноја и свијех звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије воду.

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше послије сто и педесет дана;

Те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на планини Арарату.

И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана десетога мјесеца показаше се врхови од брда.

А послије четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који бјеше начинио;

И испусти гаврана, који једнако одлијеташе и долијеташе докле не пресахну вода на земљи.

Па пусти и голубицу да би видио је ли опала вода са земље.

А голубица не нашавши гдје би стала ногом својом, врати се к њему у ковчег, јер још бјеше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку, ухвати је и узе к себи у ковчег.

И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

И пред вече врати се к њему голубица и, гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

Шест стотина прве године вијека Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суху.

А другога мјесеца двадесет седмога дана бјеше сва земља суха.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

Изиди из ковчега, ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;

Све звијери што су с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.

И изиде Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његовијех с њим.

Све звијери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега.

И начини Ноје жртвеник Господу и узе од сваке чисте стоке и од свијех птица чистијех и принесе на жртвенику жртве паљенице.

И Господ омириса мирис угодни и рече у срцу својем: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човјечјега зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.

Отселе докле буде земље, неће нестајати сјетве ни жетве, студени ни врућине, љета ни зиме, дана ни ноћи.