Три путника у Мамрији. Исак још једном обећан. Најављена пропаст Содома. Аврамова молба.
Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне.

Подигавши очи своје, погледа и, гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их, потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;

И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.

Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.

И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: Учини што си казао.

И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче.

Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.

Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.

И они му рекоше: Гдје је Сара, жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.

А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.

А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.

Зато се насмија Сара у себи говорећи: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? А и † господар ми је стар.

Тада рече Господ Авраму: Што се смије Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?

Има ли што тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

А Сара удари у бах говорећи: Нијесам се смијала. Јер се уплаши. Али он рече: Није истина, него си се смијала.

Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; и Аврам пође с њима да их испрати.

А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,

Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?

Јер знам да ће заповједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.

И рече Господ: Вика је у Содому и Гомори велика, и гријех је њихов грдан.

Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам.

И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,

И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним?

Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему?

Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље неће судити право?

И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради.

А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.

Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет затрти сав град? Одговори: Нећу ако нађем четрдесет и пет.

И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу због онијех четрдесет.

Потом рече: Немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу ако нађем тридесет.

Опет рече: Гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за онијех двадесет.

Најпослије рече: Немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити због онијех десет.

И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.