А кад настаде распра, и не мало препирање Павла и Варнаве с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки иду горе у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање.

А они онда отпраћени од Цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући о обраћењу незнабожаца, и причињаваху велику радост свој браћи.

А када дођоше у Јерусалим, бјеху примљени од Цркве и од апостола и од презвитера и објавише све што учини Бог са њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.

Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев.

А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење.

А послије многог разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч јеванђеља и да вјерују.

И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и нама,

И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца њихова.

Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити?

Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.

А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: Људи браћо, чујте ме!

Симон објасни како се Бог прије побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје.

И са овим се саглашавају ријечи Пророка, као што је написано:

Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,

Да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово;

Богу су позната од постања свијета сва дјела његова.

Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу;

Него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине).

Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповиједају, пошто се у синагогама чита сваке суботе.

Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом,

И написаше рукама својима ово: Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији.

Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо;

Зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом,

Људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа.

Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.

Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно:

Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво.

Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу.

А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.

А Јуда и Сила, који бијаху и сами пророци, дугом бесједом утјешише браћу и утврдише.

И пошто проведоше ондје неко вријеме, отпустише их браћа с миром апостолима.

Но Сила нађе за добро да остане ондје, а Јуда се сам врати у Јерусалим.

А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповиједајући са многима другима ријеч Господњу.

Послије пак неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављивасмо ријеч Господњу, да видимо како су.

А Варнава хтједе узети са собом Јована званога Марко.

А Павле захтијеваше да онога који их је напустио у Памфилији и који није ишао са њима на дјело на које су послани, не узимају са собом.

Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар.

А Павле избравши Силу отиде, предан од браће благодати Божијој;

И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.