Богу се не свиђа спољашњи пост, већ добра дјела.
Потом четврте године цара Дарија дође ријеч Господња Захарији четвртога дана деветога мјесеца, Хаслева,

Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,

И да говоре свештеницима, који бијаху у дому Господа над војскама, и пророцима, и реку: Хоћемо ли плакати петога мјесеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?

И дође ми ријеч Господња говорећи:

Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте † петога и седмога мјесеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?

А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?

Нијесу ли то ријечи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим бијаше насељен и миран и градови његови око њега, и кад бијаше насељен јужни крај и равница?

Дође ријеч Господња Захарији говорећи:

Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.

И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.

Али не хтјеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.

И срцем својим отврднуше као дијаманат да не чују закона и ријечи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гњев од Господа над војскама.

Зато, као што он вика а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.

Него их разметнух вихором по свијем народима, којих не познаваше, и земља опустје иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.