Четвора кола. Поновно прорицање о Човјеку клици, који ће бити цар и свештеник.
Потом опет подигох очи своје, и видјех, а то четвора кола излажаху између двије горе, а те горе бијаху од мједи.

У првијем колима бјеху коњи риђи, а у другим колима † коњи врани,

А у трећим колима коњи бијели, а у четвртијем колима коњи шарени, јаки.

И проговорив, рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој?

А анђео одговори и рече ми: То су четири вјетра небеска, који излазе испред Господа све земље, Гдје стајаше.

Коњи врани што су у једнијем, они иду у сјеверну земљу; а бијели иду за њима; а шарени иду у земљу јужну.

И јаки изашавши шћаху да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.

Тада ме зовну и рече ми: Види, који отидоше у земљу сјеверну, умирише дух мој у земљи сјеверној.

Потом ми дође ријеч Господња говорећи:

Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из Вавилонске, па дођи истога дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијина.

Узми сребра и злата, и начини вијенце, и метни на главу Исусу, сину Јоседекову, поглавару свештеничком,

И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човјека којему је име Клица, која ће клијати с мјеста свога и саградиће цркву Господњу.

Јер ће он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и сједјеће и владати на свом пријестолу, и биће свештеник на пријестолу свом, и свјет мирни биће међу објема.

И вијенци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијину, за спомен у цркви Господњој.

И који су далеко, доћи ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога својега.