^40:5 Многа су чудеса твоја која си учинио, Господе, Боже мој, и многе су мисли твоје с нама. Нема ти равна. Хтио бих јављати и казивати, али им броја нема.

^40:6 Жртве и дарова нећеш; ти си ми уши отворио; жртве паљенице и која се за гријех приноси не тражиш.

^40:7 И по томе рекох: Ево, идем, као што је у књизи писано за мене;

^40:8 Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој, и закон је твој мени у срцу.

^40:9 Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, ти знаш.

^40:10 Правде твоје не сакривам у срцу свом, казујем вјерност твоју и спасење твоје; и не тајим милости твоје и истине твоје од сабора великог.

^40:11 Господе, немој затворити срца својега од мене; милост твоја и истина твоја једнако нека ме чувају.

^40:12 Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.

^40:13 Господе, вољан буди избавити ме; Господе, похитај ми у помоћ.

^40:14 Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло!

^40:15 Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!

^40:16 Нека се тјеше и веселе тобом сви који траже тебе, Господе, и који љубе спасење твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!

^40:17 Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и избавитељ мој, Боже мој, не часи.

^41:0 Јадиковање у болести због злурадих непријатеља и невјерних пријатеља.
Начелнику пјевачком. Псалам Давидов.

^41:1 Благо ономе који разумије ништему! Господ ће га избавити у зли дан.

^41:2 Господ ће га сачувати и поживиће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовијем.

^41:3 Господ ће га укријепити болна на одру. Сасвијем мијењаш постељу његову у болести његовој.

^41:4 Ја вичем: Господе, смилуј се на ме, исцијели душу моју, сагријеших ти.

^41:5 Непријатељи моји говоре злобно за мене: „Кад ће умријети, и име његово погинути?“

^41:6 И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.

^41:7 Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:

^41:8 „Зла ствар дође на њега, легао је, неће више устати.“

^41:9 И човјек мира мојега, у којега се † уздах, који јеђаше хљеб мој, подиже на ме пету.

^41:10 Али ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.

^41:11 По томе ћу познати да сам ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.

^41:12 А мене цијела сачувај, и дај ми да стојим пред лицем твојим довијека.

^41:13 Благословен Бог Израиљев од вијека до вијека. Амин, амин.

^42:0 Жудња за светињом у туђој земљи.
Начелнику пјевачком. Наук синова Корејевих.

^42:1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!

^42:2 Жедна је душа моја Бога, Бога живога; кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?

^42:3 Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Гдје је Бог твој?

^42:4 Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства, ступао у дом Божји, а људство празнајући пјеваше и подвикиваше.

^42:5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега.

^42:6 Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.

^42:7 Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише.

^42:8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега.

^42:9 Рећи ћу Богу, граду својему: Зашто си ме заборавио? 3ашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

^42:10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Гдје ти је Бог?

^42:11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога, јер ћу га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега.

^43:1 Наставак
Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човјека неправеднога и лукавога избави ме.

^43:2 Јер си ти Бог крјепости моје; зашто си ме одбацио? 3ашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

^43:3 Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору твоју и у дворове твоје.

^43:4 Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Богу радости и весеља својега, и уз гусле славићу те, Боже, Боже мој!

^43:5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога, јер ћу га још славити, Спаситеља мојега и Бога мојега.

^44:0 Јадиковање што је Бог оставио народ свој.
Начелнику пјевачком. Наук синова Корејевих.

^44:1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.

^44:2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.

^44:3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.

^44:4 Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

^44:5 С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.

^44:6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

^44:7 Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.

^44:8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.

^44:9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

^44:10 Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

^44:11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.

^44:12 У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.

^44:13 Дао си нас на подсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

^44:14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

^44:15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје

^44:16 Од ријечи подсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

^44:17 Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.

^44:18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.

^44:19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,

^44:20 Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,

^44:21 Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.

^44:22 А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

^44:23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити за свагда.

^44:24 Зашто кријеш лице своје, заборављаш невољу и муку нашу?

^44:25 Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.

^44:26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

^45:0 У славу Божијега помазаника и његове невјесте.
Начелнику пјевачком. Уз музикалну справу сосан. Наук синова Корејевих. Пјесма љубавна.

^45:1 Тече из срца мојега ријеч добра; рекох: Дјело је моје за цара; језик је мој трска хитрога писара.

^45:2 Ти си најљепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довијека.

^45:3 Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.

^45:4 И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.

^45:5 Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.

^45:6 Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојега скиптар правичности.

^45:7 Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.

^45:8 Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, оне те веселе.

^45:9 Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату.

^45:10 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својега.

^45:11 И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.

^45:12 Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.

^45:13 Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.

^45:14 У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друге њезине.

^45:15 Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.

^45:16 Умјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.

^45:17 Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.

^46:0 Господ је наша чврста стијена.
Начелнику пјевачком. Корејевих синова. Уз музикалну справу аламот. Пјесма.

^46:1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.

^46:2 Зато се нећемо бојати, да би се земља помјестила, и горе се превалиле у срце морима.

^46:3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њиховијех;

^46:4 Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњега.

^46:5 Бог је усред њега, неће се помјестити, Бог му помаже од зоре.

^46:6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али он пусти глас свој и земља се растапаше.

^46:7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.

^46:8 Ходите и видите дјела Господа, који учини чудеса на земљи,

^46:9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи и кола сажеже огњем.

^46:10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.

^46:11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.