Скрыть
131:2
131:9
131:12
131:16
132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
132:2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
132:3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
132:4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
132:5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
132:7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
132:8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
132:9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
132:10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
132:11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
132:12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
132:14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible