Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.14-28

Приче Соломунове, Главы 14-28

Толкования

Толкования главы

14:1

см.:Притч.12:4;Притч.24:3;

14:2

см.:Иов.12:24;

14:3

см.:Иак.3:5;Притч.12:6;

14:4

14:5

см.:Исх.23:1;Притч.12:17;

14:6

см.:Сир.1:30;

14:7

14:8

см.:Пс.138:24;

14:9

14:10

14:11

см.:Притч.12:7;

14:12

см.:Притч.16:25;

14:13

14:14

см.:Ис.3:10-11;

14:15

см.:Рим.16:18;1Ин.4:1;

см.:Пс.110:10;

см.:Притч.12:16;

см.:Еф.5:15;

см.:Ис.60:14;

см.:Притч.19:7;

см.:Пс.40:2;Мф.5:7;

14:22

14:23

см.:Притч.12:11;

14:24

см.:Притч.10:16;Притч.27:22;

14:25

см.:Притч.12:17;

14:26

см.:Притч.18:11;

14:27

см.:Притч.10:17:27;2Цар.22:6;

14:28

14:29

см.:Притч.19:11;

14:30

14:31

см.:Притч.17:5;Мф.25:36;

14:32

см.:Иов.21:17;Пс.72:18;Пс.111:8;

14:33

14:34

см.:Притч.11:11;Прем.5:24;

14:35

см.:Лк.7:2;Рим.13:3;

Поглавље 22

22:1

см.:Еккл.7:1-2;

22:2

см.:Притч.29:13;

22:3

см.:Притч.27:12;

22:4

22:5

см.:Нав.23:13;

22:6

22:7

см.:Иак.2:6;

22:8

см.:Иов.4:8;Ос.10:12;

22:9

см.:2Кор.9:7;

22:10

22:11

22:12

22:13

см.:Притч.26:13;

22:14

22:15

22:16

22:17

22:18

22:19

22:20

см.:Притч.3:5-6;

22:21

22:22

см.:Втор.24:17;Иов.31:13;

22:23

см.:Притч.23:11;

22:24

см.:Притч.15:18;Притч.29:22;

см.:Притч.12:13;

см.:Притч.6:1;

см.:Притч.20:16;

см.:Втор.19:14;Притч.23:10;

22:29

Поглавље 28

28:1

см.:Лев.26:36;Втор.28:25;

28:2

см.:Притч.29:8;

28:3

см.:Ис.5:20;

см.:Сир.21:7;

см.:Притч.19:1;

см.:Притч.29:3;

см.:Иов.27:16-17;

см.:Иов.27:8-9;

см.:Притч.26:27;

28:11

28:12

см.:Притч.29:2;

28:13

см.:Пс.31:5;1Ин.1:9;

28:14

см.:Иов.3:25;Рим.11:20;

28:15

28:16

28:17

28:18

28:19

см.:Притч.12:11;Сир.20:28;

28:20

см.:Притч.20:21;

28:21

см.:Притч.18:5;Притч.24:23;

28:22

см.:1Тим.6:9;

28:23

28:24

см.:Мф.15:5;

28:25

см.:Притч.13:10;

28:26

28:27

см.:Втор.15:7;2Кор.9:9;

28:28

Сербский (синод.)

Языки

Похвала правој мудрости у човјечијем животу.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Гдје нема волова, чисте су јасле, а обилата је љетина од силе воловске.

Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

Подсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вјера биће онима који смишљају добро.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.

О добром имену – како се стиче и губи. Тридесет поука (22, 17-24, 21).
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

Смјерности и страху Господњему плата је богатство и слава и живот.

Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.

Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам, бива слуга оному који даје.

Ко сије безакоње жеће муку, и прута гњева његова нестаће.

Благо око биће благословено, јер даје хљеба својега убогому.

Отјерај подсмјевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

Љенивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.

Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гњеви Господ, онамо ће пасти.

Безумље је привезано дјетету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацијело ће осиромашити.

Пригни ухо своје и слушај ријечи мудријех људи, и срце своје привиј к науци мојој.

Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

Нијесам ли ти написао знамените ствари за савјете и знање?

Да бих ти показао тврђу истинитијех ријечи да би могао истинитијем ријечима одговарати онима који пошљу к теби?

Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

Не дружи се с човјеком гњевљивијем и не иди са жестоким,

Да се не би навикао на путове његове и метнуо замке на душу своју.

Не буди од онијех који руку дају, који јемче за дугове.

Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

Не помичи старе међе коју су поставили оци твоји.

Јеси ли видио човјека способног на послу? Такав ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.

Благословена је побожност и поштење, проклета безбожност.
Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.

Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.

Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.

Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.

Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.

Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

Ко одвраћа ухо своје да не чује закона, и молитва је његова мрска.

Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.

Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.

Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.

Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.

Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.

Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.

Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.

Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

Ко укорева човјека, наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.

Ко краде оца својега и матер своју, и говори: Није гријех, он је друг крвнику.

Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.