Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.14

Приче Соломунове, Поглавље 14

Толкования

Толкования главы

14:1

см.:Притч.12:4;Притч.24:3;

14:2

см.:Иов.12:24;

14:3

см.:Иак.3:5;Притч.12:6;

14:4

14:5

см.:Исх.23:1;Притч.12:17;

14:6

см.:Сир.1:30;

14:7

14:8

см.:Пс.138:24;

14:9

14:10

14:11

см.:Притч.12:7;

14:12

см.:Притч.16:25;

14:13

14:14

см.:Ис.3:10-11;

14:15

см.:Рим.16:18;1Ин.4:1;

см.:Пс.110:10;

см.:Притч.12:16;

см.:Еф.5:15;

см.:Ис.60:14;

см.:Притч.19:7;

см.:Пс.40:2;Мф.5:7;

14:22

14:23

см.:Притч.12:11;

14:24

см.:Притч.10:16;Притч.27:22;

14:25

см.:Притч.12:17;

14:26

см.:Притч.18:11;

14:27

см.:Притч.10:17:27;2Цар.22:6;

14:28

14:29

см.:Притч.19:11;

14:30

14:31

см.:Притч.17:5;Мф.25:36;

14:32

см.:Иов.21:17;Пс.72:18;Пс.111:8;

14:33

14:34

см.:Притч.11:11;Прем.5:24;

14:35

см.:Лк.7:2;Рим.13:3;

Сербский (синод.)

Языки

Похвала правој мудрости у човјечијем животу.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Гдје нема волова, чисте су јасле, а обилата је љетина од силе воловске.

Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

Подсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вјера биће онима који смишљају добро.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.