Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
22:1
22:3
22:4
22:5
22:6
22:8
22:9
22:10
22:11
22:12
22:13
22:16
22:17
22:18
22:19
22:20
22:22
22:25
22:26
22:27
22:28
22:29
22:30
см.:1Кор.15:44;
22:31
22:33
22:34
22:36
22:38
22:40
22:41
22:43
22:45
22:46
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.
А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.
Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
Јер су многи звани, али је мало изабраних.
Тада отидоше фарисеји и на вијећању се договорише како би га ухватили у ријечи.
И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.
Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?
Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
И рече им: Чији је овај лик и натпис?
Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.
И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га
Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат његов жену његову и подигне сјеме брату своме.
У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату своме.
А тако и други, и трећи, све до седмога.
А послије свију умрије и жена.
О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.
И народ чувши дивљаше се науци његовој.
А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?
А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.
Ово је прва и највећа заповијест.
А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.
О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.
А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:
Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?
Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?
И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.
