Евангелие от Марка, глава 1,3,5,9 (Мк. 1,3,5,9) на сербском языке - Новый Завет

И уплашише се сви тако да питаху један другог говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да има власт да духовима нечистим заповеда, и слушају Га?

И оде глас о Њему, одмах, по свој околини галилејској.

И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.

А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу.

И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к Њему све болеснике и бесне.

И сав град беше се сабрао к вратима.

И исцели многе болеснике од различних болести, и ђаволе многе истера, и не даде ђаволима да казују да Га познају.

А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу.

И за Њим потрчаше Симон и који беху с њим.

И нашавши Га рекоше Му: Траже Те сви.

И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедим: јер сам ја на то дошао.

И проповеда по зборницама њиховим по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити.

А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.

И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист.

И запретивши му одмах истера га,

И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје шта је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

А он изашавши поче много проповедати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него беше напољу у пустим местима, и долажаху к Њему са свих страна.

И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.

И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.

И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.

И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.

И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.

И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.

А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;

И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.

И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.

Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.

И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.

И много им прећаше да Га не прокажу.

И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.

И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,

И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:

Првог Симона, и надеде му име Петар;

И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;

И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,

И Јуду Искариотског, који Га и издаде.

И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.

И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.

А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?

И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;

И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;

И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.

Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.

Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:

А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.

Јер говораху: У њему је нечисти дух.

И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.

И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.

И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.

Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

И дођоше преко мора у околину гадаринску.

И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,

Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.

И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.

Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.

И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.

И молише Га веома да их не шаље из оне околине.

А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.

И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.

А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.

И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.

А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.

И почеше Га молити да иде из њихових крајева.

И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.

А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.

И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.

И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.

И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,

Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.

Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.

И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.

И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?

И Он се обазираше да види ону која то учини.

А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.

А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?

А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.

И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.

И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.

И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.

И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.

И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.

И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.

И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

Јер ко није против вас с вама је.

Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

По Марку, Главы 1-9