Евангелие от Марка, глава 1,3,5-6 (Мк. 1,3,5-6) на сербском (синодальном) языке - Новый Завет

И сви се запрепастише тако да питаху један другога говорећи: (та је ово? И каква је ово наука нова, да с влашћу заповиједа и духовима нечистим, и слушају га?

И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској.

И одмах изишавши из синагоге, дођоше у дом Симонов и Андрејев с Јаковом и Јованом.

А ташта Симонова лежаше у грозници; и одмах му казаше за њу.

И приступивши подиже је узевши је за руку, и пусти је грозница одмах, и служаше им.

А кад би увече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бјесомучнике:

И сав град бијаше се сабрао пред вратима.

И исцијели многе болеснике од различних болести, и демоне многе истјера, и не допушташе демонима да говоре да знају да је он Христос.

А ујутро прије зоре уставши изиђе, и отиде на пусто мјесто и ондје се мољаше Богу.

И за њим похиташе Симон и који бијаху с њим.

И нашавши га рекоше му: Сви те траже.

И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао.

И проповиједаше у синагогама њиховим по свој Галилеји, и демоне изгоњаше.

И дође к њему губавац молећи га, и на кољенима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити.

А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.

И кад му то рече, губа одмах отиде с њега, и очисти се.

И запријетивши му, одмах га удаљи.

И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсеј за свједочанство њима.

А он изишавши поче много проповиједати и разглашавати шта је било, тако да Исус није могао јавно у град ући, него бијаше изван, у пустим мјестима, и долажаху к њему са свију страна.

И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку.

И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.

И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину.

И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху.

И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

И изишавши фарисеји одмах учинише вијеће против њега са иродовцима како би га погубили.

А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,

И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.

И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притјешњавају.

Јер многе исцијели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну.

И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији.

И много им пријећаше да га не разглашавају.

И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.

И постави Дванаесторицу, да буду с њим. и да их шаље да проповиједају.

И да имају власт исцјељивати болести и изгонити демоне;

И надјену Симону име Петар;

И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надјену им име Воанергес, што значи синови грома:

И Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита

И Јуду Искариотскога, који га и издаде.

И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хљеба јести.

И кад то чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.

А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.

А он дозвавши их, говораше им у причама: Како може сатана сатану изгонити?

И ако се царство само по себи раздијели, то царство не може опстати,

И ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати;

И ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, него ће пропасти.

Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу њетову, ако најприје јакога не свеже, и онда ће кућу његову оплијенити.

Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили:

А који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.

Јер говораху: У њему је дух нечисти.

И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.

И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.

И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?

И погледавши около на оне који сједе око њега, рече: Ево мати моја и браћа моја!

Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.

И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.

И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,

Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.

И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.

А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.

И повикавши из свег гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!

Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!

И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име: јер нас је много.

И молише га много да их не шаље из оног краја.

А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.

И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

И донусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и утопише се у мору.

А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.

И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.

И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.

И почеше га молити да иде из њихових крајева.

И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.

А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.

И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

И мољаше га много, говорећи: )ерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.

И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.

И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,

И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,

Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.

Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.

И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?

И он се обазираше да види ону која то учини.

А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!

Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?

А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!

И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.

И ушавши рече им: (та сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.

И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.

И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!

И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.

И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.

И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

А Исус им рече: нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.

И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.

И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу;

Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.

И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.

И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.

И отишавши проповиједаху да се покају.

И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху.

И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.

Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка.

А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих.

Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме.

Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега.

А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше.

Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским.

И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.

И закле јој се: (то год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.

А она изишавши рече матери својој: (та ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља.

И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.

И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи.

И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.

И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.

И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.

И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.

И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.

И отидоше лађом у пусто мјесто сами.

И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.

И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;

Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?

А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.

И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави.

И посадише се ред за редом по сто и по педесет.

И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

И једоше сви, и наситише се.

И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.

А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.

И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.

И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли.

И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.

И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе.

А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;

Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!

И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.

Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.

И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.

И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше

И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике гдје год би чули да је он.

И гдје год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.

По Марку, Главы 1-6