Евангелие от Марка, глава 1,7-9 (Мк. 1,7-9) на сербском языке - Новый Завет

И уплашише се сви тако да питаху један другог говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да има власт да духовима нечистим заповеда, и слушају Га?

И оде глас о Њему, одмах, по свој околини галилејској.

И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.

А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу.

И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к Њему све болеснике и бесне.

И сав град беше се сабрао к вратима.

И исцели многе болеснике од различних болести, и ђаволе многе истера, и не даде ђаволима да казују да Га познају.

А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу.

И за Њим потрчаше Симон и који беху с њим.

И нашавши Га рекоше Му: Траже Те сви.

И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедим: јер сам ја на то дошао.

И проповеда по зборницама њиховим по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити.

А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.

И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист.

И запретивши му одмах истера га,

И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје шта је заповедио Мојсије за сведочанство њима.

А он изашавши поче много проповедати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него беше напољу у пустим местима, и долажаху к Њему са свих страна.

И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима

И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.

Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;

И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.

А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?

А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.

Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.

Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.

И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.

Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.

А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.

И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,

Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.

И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.

Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.

Ако ко има уши да чује нека чује.

И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.

И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?

Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.

Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;

Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,

Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.

Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.

И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.

Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.

А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.

А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.

А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.

И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.

И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.

И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.

И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.

И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;

И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.

И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.

И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.

И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.

У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?

И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.

И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.

И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.

И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.

И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.

И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.

И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.

И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.

И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.

И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?

Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли

Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.

А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.

И рече им: Како не разумете?

И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.

И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.

И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.

И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.

И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.

И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?

А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.

А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.

И запрети им да никоме не казују за Њега.

И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.

А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.

И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

Или какав ће откуп дати човек за душу своју?

Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.

И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

Јер ко није против вас с вама је.

Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

По Марку, Главы 1-9