А они дошавши рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?

А он знајући њихово лицемјерје рече им: (то ме кушате? Донесите ми динар, да видим.

А они донесоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: )есарев.

И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу. И задивише му се.

И дођоше му садукеји, који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи:

Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

Седморо браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

И други је узе, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

И узеше је седморица и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

О васкрсењу, дакле, када васкрсну, којега ће од њих бити жена? Јер су је свих седам имали за жену.

И одговарајући Исус рече им: Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије?

Јер кад из мртвих васкрсну, нити се жене ни удају, него су као анђели на небесима.

А за мртве да васкрсавају нисте ли читали у књигама Мојсејевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

Бог није Бог мртвих, него живих. Ви се, дакле, веома варате.

И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видјевши како им добро одговори, запита га: Која је заповијест прва од свију?

А Исус му одговори: Прва је заповијест од свију: Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини;

И љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

И друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од ових нема.

И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега.

И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава.

А Исус видјевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од Царства Божијега. И нико се више не усуди да га запита.

И одговоривши Исус рече учећи у храму: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.

Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син? И многи народ слушаше га радо.

И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који воле да иду у дугачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама,

И желе прва мјеста по синагогама, и зачеља на гозбама.

Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, биће још већма осуђени.

И сједе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много.

И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.

И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.

Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.