Азбука веры » Библија » По Луки » гл.19

По Луки, Поглавље 19

Толкования

Толкования главы

19:1

19:2

19:3

19:4

19:5

19:6

19:7

19:8

см.:Исх.22:1;

19:9

19:10

см.:Мф.18:11;

19:11

19:12

см.:Мф.25:14;

19:13

19:14

19:15

19:16

19:17

см.:Лк.16:10;

19:18

19:19

19:20

19:21

19:22

см.:Иов.15:6;Мф.12:37;

19:23

19:24

19:25

19:26

см.:Мф.13:12;Мф.25:29;Мк.4:25;Лк.8:18;

19:27

см.:Мф.22:7;

19:28

19:29

см.:Мф.21:1;Мк.11:1;

19:30

19:31

19:32

19:33

19:34

19:35

см.:Мф.21:7;Мк.11:7;Ин.12:14;

19:36

19:37

19:38

см.:Пс.117:26;Лк.2:14;Еф.2:14;

19:39

19:40

см.:Авв.2:11;

19:41

19:42

19:43

см.:Ис.29:3;Иер.6:6;Иез.21:22;Мф.22:7;Лк.21:6;

19:44

19:45

см.:Мф.21:12;Мк.11:15;Ин.2:15;

19:46

см.:Ис.56:7;Иер.7:11;3Цар.8:29;

19:47

19:48

Сербский (синод.)

Языки

И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.

И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат.

И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста.

И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође.

А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.

И сиђе брзо; и прими га радујући се.

И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека.

А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.

А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.

Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.

А кад они то слушаху, настави казивати причу; јер он бјеше близу Јерусалима, и они мишљаху да ће се одмах појавити Царство Божије.

Рече дакле: Човјек неки племенита рода отиде у даљну земљу да прими себи царство, па да се врати.

Дозвавши пак десет својих слугу, даде им десет кеса сребра и каза им: Тргујте док се не вратим.

А његови грађани мрзели су га, и послаше за њим изасланство говорећи: Нећемо да он царује над нама.

И догоди се, када се он вратио примивши царство, рече да му дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који зарадио.

И дође први говорећи: Господару, кеса твоја донесе десет кеса.

И рече му: Добро, добри слуго; за то што си у најмањем био вјеран, ево ти власт над десет градова.

И дође други говорећи: Господару, кеса твоја донесе пет кеса.

А он рече и њему: И ти буди над пет градова.

И трећи дође говорећи: Господару, ево твоја кеса коју сам држао завезану у убрусу;

Јер сам се бојао тебе, зато што си човјек строг: узимаш што ниси оставио, и жањеш што ниси сијао, и сабираш гдје ниси вијао.

А он му рече: По твојим ћу ти ријечима судити, зли слуго! Знао си да сам ја човјек строг. који узимам што нисам оставио, и жањем што нисам сијао, и сабирам гдје нисам вијао.

Па зашто ниси дао сребро моје у мјењачницу, и дошавши ја бих га примио са добитком?

И рече присутнима: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

И рекоше му: Господару, он има десет кеса.

Кажем вам пак: Свакоме који има даће се; а од онога који нема, узеће се и оно што има.

А оне непријатеље моје који нису хтјели да ја царујем над њима, доведите амо, и исијеците их преда мном.

И рекавши ово Исус пође напријед идући навише у Јерусалим.

А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих,

Рекавши: Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

И ако вас ко упита: Зашто дријешите? овако му кажите: Оно треба Господу.

А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

А кад они дријешаху магаре, рекоше им господари његови: (то дријешите магаре?

А они рекоше: Оно треба Господу.

И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу.

А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видјеше.

Говорећи: Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!

И неки од фарисеја из народа рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим.

И одговарајући рече им: Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.

И када се приближи, видјевши град заплака над њим,

Говорећи: Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.

Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна;

И срушиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен.

И ушавши у храм, стаде изгонити оне што продаваху у њему и куповаху,

Говорећи им: Написано је: Дом мој, дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

И учаше сваки дан у храму. А првосвештеници и књижевници и народни прваци гледаху да га погубе.

И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ бјеше прионуо уз њега слушајући га.