Азбука веры » Библија » По Луки » гл.18

По Луки, Поглавље 18

Толкования

Толкования главы

18:1

см.:Рим.12:12;Еф.6:18;1Фес.5:17;

18:2

18:3

18:4

18:5

18:6

18:7

см.:Пс.9:19;Лк.11:9;Откр.6:10;

18:8

18:9

см.:Лк.16:15;

18:10

18:11

см.:Ис.58:3;Откр.3:17;

18:12

18:13

18:14

см.:Иов.22:29;Притч.29:23;Мф.23:12;Лк.14:11;

18:15

см.:Мф.19:13;Мк.10:13;

18:16

см.:Мф.18:3;Мф.19:14;1Пет.2:2;1Кор.14:20;

18:17

18:18

см.:Мф.19:16;Мк.10:17;

18:19

18:20

см.:Исх.20:12-16;Втор.5:17;

18:21

18:22

см.:1Тим.6:18-19;

18:23

18:24

см.:Притч.11:28;Мф.19:23;Мк.10:23;1Тим.6:9-10;

18:25

18:26

18:27

18:28

см.:Мф.19:27;Мк.10:28;

18:29

18:30

18:31

см.:Пс.21:7;Мф.20:18;Мк.10:33;

18:32

см.:Ис.53:7;

18:33

18:34

18:35

см.:Мф.20:29;Мк.10:46;

18:36

18:37

18:38

18:39

18:40

18:41

18:42

18:43

Сербский (синод.)

Языки

Каза им пак и причу како треба свагда да се моле, и да не клону,

Говорећи: У некоме граду бијаше некакав судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

А у ономе граду бијаше једна удовица, и она долажаше к њему говорећи: Одбрани ме од супарника мојега.

И не хтједе задуго. А најпослије рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не стидим,

Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не додијава.

И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија!

А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати?

Кажем вам да ће их убрзо одбранити. Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи?

А и некима који бијаху увјерени за себе да су праведни, а остале ниподаштаваху, каза причу ову:

Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.

Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.

Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.

А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!

Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

А доношаху му и дјечицу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, забранише им.

А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије.

Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете неће ући у њега.

И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?

А Исус му рече: (то ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.

Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју.

А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.

А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!

Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.

А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти?

А он рече: (то је људима немогуће Богу је могуће.

Петар пак рече: Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом.

А он им рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу ради Царства Божијега,

Који неће примити многоструко у ово вријеме и у долазећем вијеку живот вјечни.

Узе пак Дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина Човјечијега.

Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га.

И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће.

А они ништа од тога не схватише и ова ријеч бјеше сакривена од њих, и не разумјеше шта им се говори.

А када се приближаваше Јерихону, слијепац неки сјеђаше крај пута просећи.

Па када чу како народ пролази, распитиваше: (та је то?

И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме!

А они што иђаху напријед кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме!

А Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га

Говорећи: (та хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам.

А Исус му рече: Прогледај! Вјера твоја спасла те је.

И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који видје даде хвалу Богу.