Азбука веры » Библија » По Луки » гл.15

По Луки, Поглавље 15

Толкования

Толкования главы

15:1

15:2

15:3

15:4

см.:Мф.18:12;

15:5

15:6

15:7

15:8

15:9

15:10

15:11

15:12

15:13

15:14

15:15

15:16

15:17

15:18

15:19

15:20

15:21

15:22

15:23

15:24

см.:Еф.2:1;Еф.5:14;Кол.2:13;Откр.3:1;

15:25

15:26

15:27

15:28

15:29

15:30

15:31

15:32

Сербский

Языки

И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.

И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.

А Он им каза причу ову говорећи:

Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

И нашавши дигне је на раме своје радујући се,

И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?

И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

И рече: Један човек имаше два сина,

И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.

И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.

А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.

И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.

И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!

Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,

И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.

И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.

А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.

А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.

И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?

А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.

А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;

А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.

А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.

Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.