Азбука веры » Библија » По Луки » гл.15

По Луки, Поглавље 15

Толкования

Толкования главы

15:1

15:2

15:3

15:4

см.:Мф.18:12;

15:5

15:6

15:7

15:8

15:9

15:10

15:11

15:12

15:13

15:14

15:15

15:16

15:17

15:18

15:19

15:20

15:21

15:22

15:23

15:24

см.:Еф.2:1;Еф.5:14;Кол.2:13;Откр.3:1;

15:25

15:26

15:27

15:28

15:29

15:30

15:31

15:32

Сербский (синод.)

Языки

А приближаваху му се сви цариници и грјешници да га чују.

А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.

А он им каза причу ову говорећи:

Који човјек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?

И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се,

И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену.

Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем.

Или која жена, имајући десет драхми, ако изгуби једну драхму, не запали свјетиљку и не помете кућу и не тражи пажљиво док не нађе?

И нашавши сазове пријатељице и сусјетке, говорећи: Радујте се са мном јер нађох драхму коју изгубих.

Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијим због једнога грјешника који се каје.

И рече: Човјек неки имађаше два сина,

И рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.

И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.

А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.

И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.

И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.

А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!

Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби,

И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.

И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.

А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.

А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.

И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.

Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.

А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.

И дозвавши једнога од слугу питаше: (та је то?

А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.

А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.

А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.

А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.

А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.

Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.