Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.

Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;

И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!

А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.

И у вријеме вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.

И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.

И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.

И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.

И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.

Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им:

Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.

И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?

Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати.

Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.

Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада?

Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.

Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.

Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?

Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!

Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.

И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа.

А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.

И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.

А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.

И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.

А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.

И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо.

А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо?

А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.

И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?

И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите.

И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.

И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.

И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам;

Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.

И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом;

Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.

И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива.

Али ево руке издајника мојега са мном на трпези.

И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје!

И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити.

А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи.

А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори.

Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга.

Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.

А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим.

И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта,

Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих.

И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу.

А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју.

А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи.

А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш.

И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа.

А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.

Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се.

А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је.

И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.

А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење.

И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се

Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде!

А јави му се анђео с неба кријепећи га.

И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу.

И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости,

И рече им: (то спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење!

Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: кога пољубим, тај је!

А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?

А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем?

И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо.

А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га.

А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њега рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите?

Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.

А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека.

И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима.

Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код ватре, и погледавши на њега рече: И овај бјеше са њим.

А он га се одрече говорећи: Жено, не познајем га.

И мало затим видје га и други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам.

И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац.

А Петар рече: Човјече, не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао.

И обазревши се Господ погледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије него што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут.

И изишавши напоље, плакаше горко.

А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га.

И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари?

И друге многе хуле говораху на њега.

И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион

Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати.

А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.

Од сада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије.

Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја.

А они рекоше: (то нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста његових.