И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бијах у својој земљи? Зато шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти Бог милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла.

Сада, Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.

А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?

И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града.

А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.

Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан и подгризе тикву, те усахну.

И кад ограну сунце, посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеље да умре говорећи: Боље ми је умријети него живјети.

А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.

А Господ му рече: Теби је жао тикве око које се нијеси трудио и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.

А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке?