Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
7:2
7:3
7:4
см.:Втор.28:67;
7:7
7:10
7:11
7:12
7:13
7:14
7:15
7:16
7:18
7:19
7:21
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Наставак: Јов се моли Богу или да се смилује на њ или да учини крај његовом животу.
Није ли човјек на војсци на земљи, а дани његови нијесу ли као дани надничарски?
Није ли човјек на војсци на земљи, а дани његови нијесу ли као дани надничарски?
Као што слуга уздише за сјеном и као што надничар чека да сврши,
Тако су мени дати у нашљедство мјесеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Тијело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
Опомени се да је мој живот вјетар, да око моје неће више видјети добра,
Нити ће ме видјети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи;
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати мјесто његово.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорећи у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје.
Еда ли сам море или кит, те си намјестио стражу око мене?
Кад речем: Потјешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Шта је човјек да га много цијениш и да мариш за њ?
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Згријешио сам; шта ћу ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за биљегу, те сам себи на тегобу?
Зашто ми не опростиш гријех мој и не уклониш моје безакоње, јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити?