Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
3:1
3:2
3:4
3:5
3:6
3:7
3:9
3:10
3:11
3:12
3:14
3:15
3:16
3:17
3:18
3:19
3:20
3:22
3:23
3:24
3:25
см.:Притч.28:14;
3:26
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Први круг бесједа. Јовово јадање.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
И проговорив Јов, рече:
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се дјетић!
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не освјетљавала га свјетлост!
Мрак га запрзнио и сјен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!
Гле, ноћ она била пуста, пјевања не било у њој!
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала видјело и не дочекала га, и не видјела зори трепавица;
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
Зашто не умријех у утроби, не издахнух излазећи из утробе?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сисам?
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
С царевима и савјетницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
Или с кнезовима, који имаше злата и куће своје пунише сребра.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дијете које не угледа видјела?
Ондје безбожници престају досађивати, и ондје почивају изнемогли,
И сужњи се одмарају и не чују гласа настојникова.
Мали и велики ондје је, и роб слободан од свога господара.
Зашто се даје видјело невољнику и живот онима који су тужна срца,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
Човјеку, којему је пут сакривен и којега је Бог затворио одасвуда?
Јер прије јела мојега долази уздах мој, и као вода ражљева се јаук мој.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
Не почивах нити имах мира, нити се одмарах, и опет дође страхота.