А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.

И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.

Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.

А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.

А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.

Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.

Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.

Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.

И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.

А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.

Пилат одговори: Шта писах писах.

А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.

Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.

А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!

Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.

Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.

Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.

А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.

А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.

Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.

А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;

Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.

Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.

И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.

А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.

А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.

И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.

Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.