Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.

Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.

Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?

Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех.

Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата.

А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш!

А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара.

Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота.

Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини.

Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски.

И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски.

А првосвештеници јудејски говораху Пилату: Не пиши: цар јудејски, него да он рече: ја сам цар јудејски.

Пилат одговори: (то писах, писах.

Војници пак када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дијела, свакоме војнику по дио, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана изједна.

Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти. Да се испуни Писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку.Војници, дакле, тако учинише.

А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина!

Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.

Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам!

Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим.

А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух.

А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.

Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим:

А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени,

Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете.

Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити.

И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.

А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дсфе и узе ти-јело Исусово.

А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују.

А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен.

Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса.