А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?

Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.

Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;

И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.

Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.

Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.

У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;

Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.

Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.

Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.

Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.

Исус им одговори: Зар сад верујете?

Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.

Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.