А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме.

Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет.

И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас.

И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.

До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена.

Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу.

У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас:

Јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох.

Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу.

Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш.

Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе.

Исус им одговори: Сада ли вјерујете?

Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном.

Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет.