Азбука веры » Библија » По Јовану » гл.11

По Јовану, Поглавље 11

Толкования

Толкования главы

11:1

11:2

см.:Мф.26:7;Мк.14:3;Ин.12:3;

11:3

11:4

см.:Ин.9:3;

11:5

11:6

11:7

11:8

см.:Ин.10:31;

11:9

см.:Ин.9:4;

11:10

см.:Ин.12:35;

11:11

11:12

11:13

11:14

11:15

11:16

11:17

11:18

11:19

11:20

11:21

11:22

11:23

11:24

см.:Иов.19:25-26;Ис.26:19;Иез.37:4;Дан.12:2;

11:25

11:26

см.:Ин.6:54;

11:27

см.:Мф.16:16;

11:28

11:29

11:30

11:31

11:32

11:33

11:34

11:35

11:36

11:37

см.:Ин.9:6;

11:38

11:39

11:40

11:41

11:42

11:43

11:44

11:45

11:46

11:47

см.:Мф.26:3;Мк.14:1;

11:48

11:49

11:50

см.:Ин.18:14;

11:51

11:52

см.:Ин.10:16;Еф.2:13;

11:53

см.:Мф.21:38;

11:54

11:55

см.:2Пар.30:17;

11:56

11:57

Сербский (синод.)

Языки

Бијаше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.

А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом,

Онда сестре послаше к њему говорећи: Господе. ево болује онај кога ти љубиш.

А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.

А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше.

Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?

Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета;

А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.

Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.

Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће.

А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.

Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије.

И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему.

Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.

А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија.

И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим.

Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома.

Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој.

Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.

Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.

Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан.

Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће.

И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?

Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет.

И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те.

Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.

Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта.

А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.

А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.

Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,

И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.

Исусу ударише сузе.

Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.

А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре?

А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој.

Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.

Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију?

Тада склонише камен гдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!

А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.

И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље!

И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нека иде.

Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.

Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.

Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: (та да радимо? Овај човјек чини многа знамења.

Ако га оставимо тако, сви ће повјеровати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ.

А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше првосвештеник, рече им: Ви не знате ништа;

Нити помишљате да је за нас боље да један човјек умре за народ, а не да сав народ пропадне.

А ово не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умријети за народ;

И не само за народ, него и да расијану дјецу Божију сабере у једно.

Од тога, дакле, дана договорише се да га убију.

А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и ондје борављаше са ученицима својим.

А бјеше близу Пасха јудејска, и многи из цијеле земље отидоше у Јерусалим прије Пасхе да се очисте.

Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: (та вам се чини, да неће доћи на Празник?

А првосвештеници и фарисеји бијаху издали заповијест, ако ко дозна гдје је, нека јави да га ухвате.